BELANČEVINE

Osnovni sastojci belančevina su aminokiseline:

Esencijalne amino kiseline (Ne stvaraju se u našem organizmu, pa ih moramo unositi hranom):

✓ Lizin   
✓ Triptofan 
✓ Histidin 
✓ Fenilalanin 
✓ Leucin 

✓ Izoleucin
✓ Treonin
✓ Valin
✓ Arginin
✓ Metionin

Neesencijalne amino kiseline (Organizam može sam da ih stvori):

✓ Glicin
✓ Alanin
✓ Serin
✓ Tirozin 
✓ Cistein
✓ Cistin

✓ Prolin
✓ Hidroksi prolin
✓ Asparaginska kiselina
✓ Glutaminska
✓ Ornitin 

Jedan gram belančevina sagorevanjem daje energiju četiri kCal ili 16,70 kJ. Prosečna potreba za belančevinama je 0,8 do jedan gr na kilogram telesne težine. Bebe, deca u razvoju, adolescenti i trudnice imaju povećane potrebe za belančevinama. Dijabetičari imaju iste potrebe za belančevinama, s tim što moraju smanjiti unos ako imaju obolele bubrege (dijabetična nefropatija). Hranu bogatu belančevinama sadrže namirnice biljnog i životinjskog porekla.

BELANČEVINE ŽIVOTINJSKOG POREKLA

Belančevine životinjskog porekla se nalaze u mesu ribi, jajima, mleku, mlečnim proizvodima. Hrana životinjskog porekla je glavni izvor belančevina, zato što sadrži sve neophodne amino kiseline potrebne našem organizmu. 

 

MLEKO: Bogat izvor visoko kvalitetnih belančevina. Visok procenat mlečnih šećera i masnoća ograničava upotrebu kod dijabetičara, pa zato jedite obrano mleko, prerađevine od obranog mleka i količinu do 1/2 litra dnevno podeljeno u

SIR: Upotrebljavajte mlade nemasne sireve i posne sireve (od obranog mleka). Dnevno možete uzeti dve mlečne jedinice ako ne uzimate mleko i druge prerađevine.

JOGURT I KISELO MLEKO: Koristite one koje imaju manje masnih jedinica.

KAJMAK: Kajmak je naš robni trend, jer samo u Srbiji i Crnoj Gori i Jermeniji se koristi i pravi u ovom obliku. Iako izvanrednog ukusa dijabetičari treba da ga koriste retko i umereno i to po mogućstvu mladi kajmak. Kajmak svrstavamo u grupu masnoća po ADA tablicama pa ga tako koristimo povremeno dve do tri kašičice u namazima, kačamaku ili kao masni dodatak u neko jelo.

PUTER, MASLAC, PAVLAKU, STARE PREVRELE SIREVE, “ZDENKU” I KAČKAVALJE treba ograničeno koristiti zbog visokog sadržaja zasićenih masnih kiselina i holesterola.

 

PREPORUKA:
✓ Koristite u ishrani mleko i prerađevine (jogurt, kiselo mleko) od 1, 2 do 2,8 mlečne masti.
✓ Koristite mladi sir u ishrani.
✓ Ako jedete stari sir jedite posni beli sir.
✓ Kajmak povremeno dve do tri kašičice, po mogućstvu mladi.
✓ Izbegavajte masne prevrele sireve i kačkavalje.

 

JAJA: Jaja su jevtina i lako dostupna namirnica, bogata belančevinama, rado korišćena u svakoj kuhinji. Imaju samo jednu manu, visok sadržaj holesterola koji se nalazi u žumancetu. Dnevna potreba za holesterolom je oko 300 mg, a jedno jaje ima u sebi oko 274 mg (zavisi od veličine jajeta).

 

VAŽNO:
✓ Dijabetičari sedmično mogu pojesti dva jaja kokošija (ćurećih do četiri), mesečno osam do 10 jaja.
✓ Spremajte ih kuvana, poširana, u čorbama, musakama, pitama.
✓ Ako volite pržena jaja odstranite višak masnoća.
✓ Možete spremiti i kajganu sa dva jaja ali odstranite jedno žumance.

 

NAPOMENE:

Izbegavati guščija i pačija jaja zbog velike količine holesterola i većeg kalorijskog učinka. Pačija jaja su, inače, manje ukusna od kokošijih i moraju se duže kuvati (preko 30 minuta) zbog moguće infekcije salmonelom.
Za prepeličija jaja se smatra da su lekovita, ali imaju proporcionalno najviše holesterola (844 mg u 100 gr – prosečno 84 mg po jednom jajetu). Ćureća jaja su jaja sa najmanje holesterola (29 mg po jajetu) ali se retko nalaze na tržištu.
Inače ostala svojstva ćurećih jaja su slična kokošijim.
Jaje od noja može zameniti 8 do 10 kokošijih jaja i ima malo holesterola ali se kod nas ne upotrebljava za ishranu.

 

MESO: U našoj svkodnevnoj ishrani su glavni izvor belančevina koje sadrže esencijalne amino kiseline. Značajan su i izvor vitamina B grupe, gvožđa, kalijuma, bakra i fosfora. Meso može biti i značajan izvor masti pa treba birati nemasna mesa.

 

PREPORUKE:
✓ Jedite nemasna mesa: goveđe, teleće, jagnjeće i belo meso od peradi (piletina, ćuretina)
✓ Odstranite vidljive masnoće sa mesa i birajte delove koji su nemasni: but, krmenadle.
✓ Ako jedete svinjetinu, birajte posne delove sa buta.
✓ Meso spremajte kao kuvano, na roštilju, pečeno, u posudama gde se ne dodaje ulje.
✓ Pazite na količinu po jednom obroku (porcija za ručak je uglavnom 80 do 130 gr.
✓ Odstranite kožice od pileta i od pečenja (u potkožnom delu ima najviše masnih naslaga).
✓ Divljač (zec, srna, divlja svinja) su hrana sa malo masnoća pa ih možete jesti uz preporuke za ostala mesa ako ih volite.
✓ Pernata divljač (fazani, divlje patke, jarebice i divlji golubovi) su kvalitetna i zdrava hrana ako ih volite.
✓ Meso jedite uz povrće i salate, a mnoga jela sa mesom mogu se spremiti i sa voćem (suve šljive, ananas, jabuke, višnje).

 

RIBA: Riba je izvanredan i ekonomičan izvor belančevina, sa malo masnoća, čiji je sastav mnogo povoljniji za naše krvne sudove od masnoća iz crvenih mesa. Nažalost, kod nas nije zastupljena u dovoljnoj meri u ishrani iako je i zdravija i ekonomičnija od mesa, jer smanjuje nivo lošeg holesterola, a podiže nivo dobrog holesterola (za kilogram teletine se može kupiti tri do četiri kg oslića ili skuše).
Od rečnih riba kod nas se najviše koriste: šaran, tolstolobik, amur, pastrmka (gajeni u veštačkim uzgajalištima) i som, štuka, smuđ, klen, grgeč, deverika, šaran i pastrmka koje se izlovljavaju iz naših reka.
Od morskih riba najviše se upotrebljavaju oslić i skuša, koje su kvalitetne, a jevtine, zatim: losos u poslednje vreme (naročito veštački gajen), koji je dosta jevtiniji od divljeg, haringa, zubatac, bakalar i konzervirana sardina i tunjevina.
Ribe iz severnih hladnih mora: losos, haringe, bakalari, sardele, tune i skuše su izuzetno zdrave i korisne u ishrani, jer, sem belančevina koje sadrže sve bitne amino kiseline, u svojim masnoćama imaju omega tri masne kiseline koje su poznate kao zaštitnici krvnih sudova i sprečavaju procese ateroskleroze smanjenjem lošeg LDL holesterola i triglicerida u krvi! Omega tri masne kiseline utiču i na normalizaciju krvnog pritiska i smanjuju sklonost krvi ka zgrušavanju.

 

PREPORUKE:
✓ Najmanje dva puta sedmično unesite ribu u ishranu.
✓ Jedite šarana do jednog kilograma, jer je dva do tri puta posniji od krupnih primeraka.
✓ Šaran divljak je manje mastan od tovljenog.
✓ Som do pet kilograma je manje mastan od krupnih primeraka.
✓ Pastrmka, smuđ, tolstolobik, amur i mladica su ribe sa malo masti.
✓ Oslić i skuša su ribe sa malo masnoća, jevtine i lako dostupne.
✓ Sardinu i tunjevinu iz konzervi ocedite – 1/3 do 1/2 porcije su mera za doručak.

BELANČEVINE BILJNOG POREKLA

Belančevine biljnog porekla nalaze se u žitaricama, pasulju, grašku, sočivu, bobu, soji, pečurkama, nekim vrstama povrća (u prokelju, kelju, špargli, renu, belom luku – manje u crnom luku, praziluku, paškanatu, boraniji). 

 

SOJA: Povrće koje ima više belančevina nego meso. Sem visokog procenta belančevina bogate, su i mastima. Industrijskom preradom može se odstraniti višak masti, pa ona, u svakom slučaju, može biti zamena za meso u obroku dijabetičara (kao komadići soje, sojino brašno, ljuspice od soje, sojin sir – tofu, sojino mleko). Neopravdano je slabo zastupljena u našoj ishrani. Može se koristiti dva do tri puta sedmično, pola sa mesom ili kao potpuna zamena za meso.

PASULJ: Jede se u celom svetu, a mnogi ga zbog cene i energetskog učinka, zovu i meso siromaha. Vladaju zablude o upotrebi pasulja. Neki ga dijabetičari potpuno izbacuju iz jelovnika. Neopravdano, jer pasulj obiluje dijetnim vlaknima i ima visok sadržaj belančevina (20 do 25%). Dijebetičari mogu da ga koriste, ali da ga spremaju kao čorbast, bez zaprški i sa dodatkom nekog posnog mesa (posna govedina). Izbegavati “grahče na tavče”, gust pasulj sa slaninom i suvim mesom, jer je pasulj ionako izuzetno
velike energetske vrednosti. U nastavku knjige biće dati recepti za spremanje čorbastog pasulja, koji, po ukusu, nimalo ne zaostaje za našim tradicionalnim pasuljem sa suvim rebrima i slaninicom.

SUVI GRAŠAK, BOB, SOČIVO: Sličnih su svojstava i karakteristika kao pasulj.

ŽITARICE: Važan izvor belančevina (8 do 10%), ali i vitamina i dijetnih vlakana i minerala, pa su neophodne u ishrani. Visok sastojak skroba ograničava upotrebu kod dijabetičara u većim količinama, ali ih ne treba zaobilaziti, već umereno jesti. Hleb je najpoznatiji proizvod dobijen iz žitarica. Jesti ga oko 150 gr dnevno, podeljen u tri obroka, po mogućstvu crni, raženi i grahama hleb. Povremeno unositi i pahuljice od žitarica, kuvanu geršlu (ljušteni ječam), kuvanu pšenicu i mladi kukuruz – zbog bogatstva u dijetnim vlaknima.

PEČURKE: Imaju dva do četiri procenta belančevina u sebi i vrednost ovih belančevina je u tome što sadrže sve bitne amino kiseline koje druge biljke nemaju. Pečurke sadrže zanemarive količine masti i mali procenat ugljenih hidrata bez skroba I saharoze pa su odlična dijetalna hrana čak i za osobe obolele od dijabetesa. Od vitamina najzastupljeniji su vitamini B grupe (B3 i B5 najviše), malo vitamina C, umereno vitamina E, a pojedine vrste, kao lisičarka sadrže, i vitamin A. Pečurke su jedina biljna vrsta koja sadrži i nešto vitamina D. Pečurke, zapravo, i nisu biljke, jer ne poseduju sposobnost fotosinteze (nemaju florofil). Pečurke koriste organske materije za svoju ishranu, pa možemo reći da su po toj svojoj osobini bliže životinjskim vrstama. Od mineralnih supstanci najviše imaju kalijuma, fosfora, srebra, gvožđa, a pojedine divlje vrste i bakra i selena. Danas se veštački uzgajaju samo šampinjoni, bukovače i ši-take, a oko 200 vrsta šumskih pečuraka je jestivo. Kod upotrebe ovih pečuraka OPREZ, jer mnoge otrovne pečurke liče na jestive vrste, a poosledice trovanja mogu biti kobne.
Birajte samo mlade plodove za ishranu i to samo ako ste provereni znalac.
Spremajte ih odmah po branju ili kupovini, jer su vrlo kvarljiva roba (ako nisu zamrznute, ili u salamuri), mogu da se održe najviše do tri dana, pa počnu da trule i
da se raspadaju.
Pečurke se teško vare zbog hitina koji neki svrstavaju u dijetna vlakna pa oprezno sa količinama. Pečurke treba da budu dodatak jelu, a ne glavno jelo. Za jedan obrok uzmite do 200 grama pečuraka. Zbog svojih izvanrednih karakteristika, malo kalorijskog učinka obavezno ih uvrstite u svoj jelovnik.
Najkvalitetnije šumske gljive (pečurke) su: vrganj, smrčak, lisičarka, jajčara, lactarius (borovnjača), rujnica koje se mogu naći kod nas.

NEMOJTE JESTI PEČURKE, AKO NISTE 100% SIGURNI DA SU JESTIVE.
NEMOJTE KUPOVATI PEČURKE NA PIJACAMA, POGOTOVU AKO NISTE DOBAR POZNAVALAC GLJIVA.
JEDITE SAMO MLADE, ZDRAVE PLODOVE, JER STARI PLODOVI MOGU DA FERMENTIŠU I PROMENE SVOJA SVOJSTVA.
IZBEGAVAJTE DA JEDETE PEČURKE KOJE NISU TERMIČKI OBRAĐENE (SKUVANE ILI PRŽENE).

HELJDA: Heljda, za koju mnogi misle da je žitarica, manjeg je kalorijskog učinka od žitarica. Ima manje masnoća, dosta dijetnih vlakana i skoro duplo više belančevina od žitarica (15%). Kuva se slično pirinču. Treba je više koristiti u ishrani dijabetičara, jer pomaže boljem regulisanju nivoa šećera u krvi.

ISHRANA

✓ Masti

✓ Vitamini 

✓ Minerali

✓ Dijetna vlakna

✓ Vode i tečnosti

✓ Zaslađivači

✓ Alkohol 

✓ Napitci u lečenju dijabetesa

✓ Tablice sastava namirnica

✓ Ugljeni hidrati

✓ Belančevine